Romske organizacije: Afirmativne mere za upis romskih studenata koristi rodbina visokih funkcionera

Zloupotrebe afirmativnih mera prilikom upisa romskih studenata na fakultete dešavaju se zbog toga što kriterijumi po kojima Nacionalni savet romske nacionalne manjine izdaje preporuke za upis – nisu transparentni, a ne postoji ni nezavisna komisija koja bi se time bavila iako su romska studentska udruženja zahtevala njeno osnivanje, kažu za Autonomiju članovi pojedinih romskih organizacija. Oni dodaju da je to ostavljalo prostor bivšim, a i sadašnjim čelnicima romskog Nacionalnog saveta da zadovoljavaju svoje političke, lične i finansijske interese izdavanjem preporuka za upis članovima porodica i rodbine partijskih funkcionera koji nisu Romi. Sa druge strane, Nacionalni savet odgovara da kandidati dobijaju preporuke za upis na osnovu njihovih „čvrstih veza“ sa romskom manjinom u Srbiji, a vodi se, između ostalog, računa i da li govore romski jezik. Afirmativne mere za upis studenata romske nacionalnosti sprovode se još od 2005. godine na osnovu Programa afirmativnih mera Vlade Republike Srbije, a sa ciljem što većeg uključivanja Roma u visoko obrazovanje. Za osetljive grupe namenjena je kvota od dva odsto na svakom fakultetu – jedan odsto od ukupnog broja budžetskih mesta za Rome, a jedan odsto za osobe sa invaliditetom. Romski kandidati, pored propisane dokumentacije, treba da prilože i izjavu da su pripadnici romske nacionalne manjine, kao i preporuku Nacionalnog saveta Roma, što otvara prostor za brojne zloupotrebe. U preporuci koji izdaje Nacionalni savet navodi se da se ona izdaje „na osnovu čvrstih veza kandidata sa romskom nacionalnom manjinom“, ali nije jasno na osnovu čega se utvrđuje ta veza, odnosno koji su kriterijumi za dobijanje preporuke. Nepoznati kriterijumi po kojima se preporuke izdaju Predsednik Udruženja romskih studenata iz Novog Sada Nenad Vladisavljev smatra da je to glavni problem u sprečavanju zloupotreba afirmativnih mera. On za Autonomiju kaže da je to udruženje zahtevalo formiranje komisije koja bi procenjivala kandidate, ali da Nacionalni savet to nije uradio. „Tražili smo da se formira posebna komisija koja bi radila po utvrđenom pravilniku i u čiji sastav bi, pored članova Nacionalnog saveta, ušao i jedan predstavnik studenata Roma. Komisija je prema zahtevu naše organizacije trebalo da sa svakim od prijavljenih studenata za afirmativne mere obavi razgovor na osnovu kojeg će se dati mišljenje da li kandidat ima izražen osećaj nacionalne pripadnosti i romsko poreklo. Savet nije uvažio ovaj zahtev i danas i dalje ne znamo po kojim kriterijumima se preporuke studentima izdaju“, rekao je Vladisavljev. On dodaje da su članovi studentske organizacije na čijem je čelu primetili da studenti koji nisu Romi, otvoreno priznaju romskim studentima da su se upisali po afirmativnim merama. Osim priznanja, Vladisavljev kaže da se za neke kandidate osnovano sumnja da su zloupotrebili afirmativne mere jer „ove studente niti neko od Roma zna iz sredina iz kojih dolaze, niti su deo romske studentske zajednice na univerzitetima na kojima studiraju“. On kaže da i dalje smatra da je rešenje u obrazovanju komisije koja bi donosila odluke i u čiji rad bi bio uključen romski student, jer „studenti treba da budu uključeni u proces donošenja takvih odluka“.

Da li je komisija planirana – zavisi koga pitate Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je još 2017. godine organizovala sastanak sa romskim studentima i ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem. Cilj sastanka je bio da se iznesu rešenja za zloupotrebe afirmativnih mera, a iz kabineta poverenice za Autonomiju kažu da je „prema njihovim saznanjima“ komisija formirana. „Na sastanku je dogovoreno da se zajednički definišu moguća rešenja koja će precizno utvrditi kriterijume za primenu afirmativnih mera prilikom studiranja, kao i da se formira radna grupa. Prema našim informacijama, radna grupa je ubrzo formirana i u njoj su učestvovali predstavnici Ministarstva prosvete, Nacionalnog saveta romske nacionalne pripadnosti, Udruženja romskih studenata i Vojvođanskog romskog centra za demokratiju“, navode iz kabineta poverenice Janković. Dodaju da ove godine nisu imali pritužbe građana na zloupotrebe afirmativnih mera za upis romskih studenata. Ipak, u Ministarstvu prosvete za Autonomiju kažu da komisija nije formirana, između ostalog, i zato što nije stigao zahtev od Nacionalnog saveta romske manjine. „Ministarstvo u svojim strateškim dokumentima nije planiralo formiranje radne grupe koja bi se bavila pitanjem zloupotrebe Programa afirmativne mere, pa stoga, radna grupa nije ni formirana. Napominjemo da od strane Nacionalog saveta romske nacionalne manjine nije stigao zahtev niti inicijativa koja bi rezultirala formiranjem pomenute komisije“, stoji u odgovoru Ministarstva prosvete.

Postavlja se pitanje zašto Nacionalni savet romske manjine neće da formira komisiju koja bi na osnovu kriterijuma dodeljivala preporuke kandidatima. Bivši, višegodišnji koordinator Nacionalnog saveta za Beograd Zvonko Mitrović kaže da je to zato što je ovo najviše telo romske zajednice u Srbiji politizovano i „služi partijskim i ličnim interesima“, a ne interesima romske zajednice. „Ljudi koji vode Nacionalni savet imaju prijatelje koji nisu Romi. Tim prijateljima čine uslugu upisivanjem studenata, a sve zarad zadovoljenja nekih svojih interesa. Ima slučajeva da se upisuju i rođaci i deca visokih funkcionera. Prosto Savet ne može da odbije šefa iz partije na vlasti“, kaže Mitrović za naš portal. On dodaje da romskim Nacionalnim savetom upravljaju vladajuće partije, a da je predsednik tog tela „marioneta“. Takođe, dodaje da su postojale komisije koje su pozivale kandidate na razgovore kako bi sa većom sigurnošću utvrdili poreklo kandidata, ali da su „komisije radile džaba, jer predsednik pokupi zahteve i samo on zna šta se sa tim desi“. Napominje i da je veliki problem to što čak ni jedan odsto, koliko je kvota za romske studente na fakultetima, nije namenjen samo njima, nego je ugrožen upisom kandidata iz drugih zajednica. Politički uticaj na Nacionali savet Sa uzrocima zloupotrebe i korenom problema u samom Nacionalom savetu saglasan je i predsednik Inicijative romskih organizacije Srbije Milorad Popović.

„ Do zloupotreba dolazi uglavnom zbog finansijskih dobiti, ali i političkog i drugog dodvoravanja. Dakle, sam uzrok zloupotreba je politički uticaj na Nacionali savet koji umesto da bude telo koje je formirano da posreduje između zajednice i Vlade Srbije, ono se postavlja kao da je romski parlament a radi protiv svog naroda. Preporuke za upis po afirmativnim merama se uglavnom daju na osnovu prijateljskih, materijalnih i drugih razloga pojedinaca“, kaže Popović za Autonomiju. On dodaje da prošli saziv Nacionalog saveta nije uspeo da reši problem zloupotreba, a sumnja da će i ovaj, osim u slučaju ako, kako kaže, „odluče da rade u interesu zajednice“. Aktuelni sastav Nacionalnog saveta romske manjine formiran je u novembru prošle godine. Ove godine izdali su 141 preporuku za upis Roma po afrimativnim merama. U odgovoru za Autonomiju tvrde da ne znaju da li je prošli saziv imao komisije za procenu kandidata, a da preporuke sada izdaje Odbor za obrazovanje ovog tela koji je zadužen za sva pitanja obrazovanja. Dodaju da se preporuke izdaju na osnovu „čvrstih veza“ kandidata sa romskom manjinom“, u čemu pomažu i lokalni organi za romska pitanja. „Preporučujemo kandidata za upis u okviru Programa afirmativne mere upisa pripadnika romske nacionalne manjine na osnovu njegovih/njenih čvrstih veza sa romskom nacionalnom manjinom u Republici Srbiji. S tim u vezi, pomoć pružaju postojeći strukturni mehanizmi na lokalnom nivou i to: romski koordinatori, pedagoški asistenti, nastavnici romskog jezika, zdravstveni medijatori, a takođe se vodi računa o tome da li kandidat/kinja govore romski jezik, odnosno da li se deklarišu kao pripadnici romske nacionalne manjine. Takođe, može biti od značaja i da li su upisani u poseban birački spisak i drugi oblici angažovanja u romskoj zajednici“, navode u Nacionalnom savetu. Postavlja se pitanje da li je upis u poseban birački spisak, odnosno spisak za izbore za članove Nacionalnog saveta, relevantan budući da je po Ustavu izjašnjavanje o nacionalnoj pripadnosti slobodno i da svako može da se izjasni kako želi. Šta bi onda trebalo da bude merilo za izdavanje potvrde, iz kancelarije republičkog ombudsmana odgovaraju da se „preporuka Nacionalnih saveta pokazala u ovom momentu kao jedino optimalno rešenje“. Marija Grbić (Autonomija)(Tekst je nastao u okviru projekta „Protiv mržnje i stereotipa, bez patetike i lažnog saosećanja – profesionalno i afirmativno“ koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)